A A A   

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА У ИНОСТРАНСТВУ

Осигурана лица могу користити здравствену заштиту у иностранству, у случају привременог или сталног боравка, у складу са међународним уговорима о социјалном осигурању, односно Законом.

У случају упућивања запосленог на рад, стручно усавршавање или школовање у иностранство, односно у земљу са којом је закључен међународни уговор о социјалном осигурању, осигураник користи здравствену заштиту у иностранству у садржини, обиму, на начин и у поступку предвиђеним Законом, односно међународним уговором. Иста права, у погледу садржине и обима права, припадају и члановима његове породице.

У случају да је осигураник упућен у земљу са којом није закључен међународни уговор о социјалном осигурању он има право на коришћење здравствене заштите ако је:

1. запослен у домаћем или мешовитом привредном друштву, установи, другој организацији или код предузетника (деташирани радници);
2. запослен у домаћинству домаћег држављанина на служби у тој земљи, код међународних и страних организација, односно послодаваца;
3. на школовању, стручном усавршавању или специјализацији и
4. на службеном путу.

Наведена лица, за време боравка у иностранству, имају право на коришћење здравствене заштите само у случају хитне медицинске помоћи, а исти обим права обезбеђује се и члановима њихове породице.

Здравствена заштита у иностранству обезбеђује се осигураним лицима на основу Потврде о коришћењу здравствене заштите у иностранству.

У складу са Законом, потврда о коришћењу здравствене заштите важи до истека времена за који је издата, а најдуже за период од 12 месеци од дана издавања (у случају упућивања радника у иностранство), односно за период од 90 дана од дана издавања ( у случају приватног боравка у иностранству).

Члан уже породице осигураника који борави са осигураником у иностранству користи здравствену заштиту под истим условима под којима здравствену заштиту користи и осигураник.

Чланом 53. Закона дефинисани су појмови хитне медицинске помоћи и неопходне здравствене заштите.

Хитна медицинска помоћ је непосредна – тренутна медицинска помоћ која се пружа да би се избегло довођење осигураног лица у животну опасност, односно непоправљиво или озбиљно слабљење или оштећење његовог здравља или смрт, односно медицинска помоћ која се пружи у току од 12 сати од момента пријема осигураног лица да би се избегао очекивани настанак хитног медициског стања.

Неопходна здравствена заштита обухвата здравствену заштиту која је одговарајућа, односно потребна за дијагностику, односно лечење болести или повреда осигураног лица, која је у складу са стандардима добре медицинске праксе у земљи и која није пружена, на захтев осигураног лица или здравственог радника, ради стављања осигураног лица у повољнији положај у односу на друга осигурана лица, односно ради стицања посебних користи за здравствену установу, приватну праксу или здравственог радника.

У складу са прописима из здравственог осигурања хитну и неопоходну здравствену заштиту утврђују стручно-медицински органи у поступку остваривања права (лекарске комисије).

За време привременог (најчешће туристичког) боравка у иностранству осигураним лицима се обезбеђује здравствена заштита у складу са одредбама међународних уговора о социјалном осигурању под условом да са том земљом постоји закључен уговор о социјалном осигурању.

Процедура утврђена Законом предвиђа претходну проверу здравственог стања осигураних лица. На основу извода из здравственог картона осигураног лица, који се води код изабраног лекара опште праксе и стоматологије, надлежна лекарска комисија Републичког фонда за здравствено осигурање даје налаз, мишљење и оцену на основу које се осигураном лицу издаје потврда о коришћењу здравствене заштите у иностранству.

Осигурано лице које се непридржава прописане процедуре не може остварити право на накнаду трошкова који су настали коришћењем хитне медицинске помоћи за време боравка у иностранству изузев ако је међународним уговором предвиђена могућност накнадног издавања потврде о коришћењу здравствене заштите у иностранству. Тада се, у накнадном поступку, спроводи процена његовог здравственог стања пре одласка у иностранство и настали трошкови здравствене заштите се накнађују, уз учешће осигураног лица од 5% од укупних трошкова.

У оквиру права на здравствену заштиту осигураним лицима се обезбеђује и упућивање на лечење у иностранству. Осигурана лица могу бити упућена на лечење у иностранство у случајевима када њихово здравствено стање захтева лечење обољења, стања или повреде које се не могу успешно лечити у Републици Србији, а у земљи у коју се упућује постоји могућност за успешно лечење.

Услови, начин и поступак упућивања на лечење у иностранство регулисани су Правилником о условима и начину упућивања осигураних лица на лечење у иностранство.