|
MEĐUNARODNI UGOVORI
Međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, kao tzv. instrumentima koordinacije, omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja, a time se:
- garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva,
- utvrđuje primenljivo zakonodavstvo (pravila na osnovu kojih se, u svakom konkretnom slučaju, može tačno utvrditi da li se primenjuje zakonodavstvo jedne ili druge države ugovornice),
- obezbeđuje očuvanje stečenih prava i
- garantuje isplata (transfer) davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugovornicu.
Međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni i obuhvatati celokupnu oblast socijalnog osiguranja (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i materinstvo, osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i dodatak za decu), odnosno nepotpuni i obuhvatati samo neku od grana socijalnog osiguranja.
Prvi međunarodni ugovor u oblasti socijalnog osiguranja zaključen je 1827. godine između Velikog Vojvodstva Parme i Francuske.
|
Pratite nas