A A A   

PRAVA IZ SOCIJALNOG OSIGURANJA

Sistem socijalnog osiguranja u pravnom sistemu Republike Srbije zauzima značajno mesto u smislu obima i uređenja, počev od ustavnih odredbi u okviru ljudskih i manjinskih prava i sloboda, preko nacionalnih propisa, kroz zakonsku i podzakonsku regulativu. Naravno, deo pravnog poretka Srbije u ovoj oblasti čine i opšteprihvaćeni principi i pravila međunarodnog prava i međunarodni ugovori koje je Srbija zaključila, odnosno kojima je pristupila.

Pojam socijalno osiguranje, u užem smislu reči, obuhvata sve grane tog osiguranja, a u okviru pravnih propisa Republike Srbije oblasti: zdravstvenog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

U oblasti socijalnog osiguranja na snazi su sledeći zakoni:

• Zakon o zdravstvenom osiguranju;
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti;
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju;
• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti;
• Zakon o zapošljavanju stranaca;
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i
• Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti.

S obzirom na stalne promene u društvu, u skladu sa ekonomskim razvojem Srbije, međunarodnim standardima i tendencijama u ovoj oblasti i obavezama na harmonizaciji propisa u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji, prisutan je kontinuirani proces izmena i dopuna pomenutih zakona, kao i podzakonskih pravnih propisa (pravilnika, uredbi i dr).

Pored pomenutih zakona oblast socijalnog osiguranja je uređena i međunarodnim bilateralnim sporazumima o socijalnom osiguranju koje je Srbija zaključila sa drugim zemljama, kao i konvencijama i aktima međunarodnih organizacija kao što su Međunarodna organizacija rada, Savet Evrope i dr.